Naša oaza šodroš

Šodroš je novosadska plaža na Dunavu, koja se nalazi nedaleko od poznate plaže Štrand. Zbog svoje relativno niske prometnosti i komercijalizacije postala je omiljeno mesto onim Novosađanima koji bi radije uživali u miru i tišini prirode kao i privatnosti i prostranosti koju ova plaža pruža, naspram organizovanih zabavnih i komercijalnih sadržaja. Šodroš je jedan netaknut kutak prirode priobalja Duava, okružen visoko urbanizovanim Novim Sadom i kao takav – oaza za sve naše sugrađane ali i posetioce Novog Sada, koja pruža svima neophodan odmor od gradskog sivila kao i osveženje na vodi tokom vrelih letnjih dana.

Međutim, njena najveća prednost istovremeno je i njena najveća mana, pa je zbog svoje relativne „ušuškanosti“ njeno uređivanje i čišćenje nešto što se olako može prevideti, a količina smeća nešto što se može potceniti i zanemariti. Uzimajući u obzir blizinu Ribarskog ostrava i  novosadskog naselja Telep, sadržaj i frekvenciju ljudi na dnevnom nivou, priroda na potezu od kasarne na Limanu IV do špica Ribarskog ostrva je zaista pod velikim pritiskom.

Na osnovu podataka iz Studije zaštite Spomenik prirode „Ribarsko ostrvo“, značajno prirodno dobro, koju je izradio Zavod za zaštitu prirode Srbije 2006. godine, od autohtonih šumskih zajednica na širem pomenutom području prisutna je zajednica bele vrbe (Ass. Salicetum albae Issl. 1936.) koja u vidu uskog pojasa prati tok reke, zajednica bele vrbe i crne topole (Ass. Salici-Populetum), zajednica bademaste vrbe (As. Salicetum triandrae), zajednica topole i poljskog jasena (Ass. Populo-Fraxinetum angustifoliae) i dr. Dendrofloru čine isključivo listopadne vrste drveća karakteristične za priobalna područja. Na pomenutom prostoru prisutna je šumska zajednica bele i crne topole (Populetum albo-nigrae) čiji sprat drveća čini bela topola (Populus alba L.), crna topola (Populus nigra L.),  vez (Ulmus effusa Willd.), bela vrba (Salix alba L.). Od žbunastih vrsta na ovom prostoru prisutna je bademasta vrba (Salix triandra L.), rakita (Salix purpurea L.), crvena udika (Viburnum opulus L.), crni trn (Prunus spinosa L.), svib (Cornus sanguinea L.), petosemeni glog (Crataegus pentagyna Waldst. et Kit.), zova (Sambucus nigra L.), Od invazivnih drvenastih vrsta prisutan je zapadni koprivić (Celtis occidentalis L.), pajavac (Acer negundo L.), bagremac (Amorpha fruticosa L.) i dr. Od alohtonih vrsta javlja se beli dud (Morus alba L.), Lijane su prisutne sa sledećim vrstama: divlja loza (Vitis silvestris Gmel.), pavit (Clematis vitalba L.)  i hmelj (Humulus lupulus L.).

Ekološko udruženje „Zeleni Sad“ prepoznalo je značaj prirodne oaze, Šodroša, očuvanosti njene prirode kao i potrebu da se ona ulepša, očisti i uredi, zbog čega smo sproveli projekat „Naša oaza Šodroš“ finansiran od strane Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“.

Studenti arhitekture Tanja Tubić i Aleksa Šakota, pomogli su nam da razvijemo idejno rešenje i arhitektonski plan. Mobu, akciju uključivanja lokalne zajdnice, smo organizovali 30.06.2020. godine, kada smo uredili javnu zelenu površinu uz pomoć JKP „Gradsko Zelenilo“, postavili mobilijar, modernu klupu za šetače i nadstrešnicu, kao i preko potrebne četiri kante za smeće koje predstavljaju ulaganje u čistiju budućnost za Šodroš. Takođe smo zasadili višegodišnje biljke, a planiramo da zasadimo i drveće od septembra, kada se steknu povoljni vremenski uslovi za sadnju.

Dodatno bismo se zahvalili na podršci i pomoći pri realizaciji projekta svim učesnicima, od volontera našeg Udruženja do Rasadnika cveća „Muškatla“, radnika Galens Invest, kao i gospodi Zdravku Ljepoji, Jožefu Barni, Bošku Veselinoviću, Željku Kuranu i naravno još jednom Fondaciji „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“.